Зеленовић: Александре Вучићу, шта Ви и Весић радите са новцем грађана?

Објављено 18 септембар 2019

Отворено писмо председника ЗЗС Небојше Зеленовића Александру Вучићу:

На почетку желим да се осврнем на неколико чињеница: 

Реконструкција централног трга у Шапцу коштала је 500.000 евра.

Реконструкција Трга републике у Београду коштала је 10.000.000 евра.

Трг у Шапцу реконструисан је за 75 дана.

Трг у Београду реконструисан је за 375 дана.

У Шапцу нисмо имали ниједну рекламацију на фунционалност трга.

У Београду после реконструкције трга фале две коловозне траке у срцу града.

О лепоти шабачког трга су се похвално су изразили главни урбаниста Копенхагена, чувени архитекта Драгољуб Бакић, мр Весна Лалић са њујоршког Колумбија универзитета.

За реконструисани трг у Беогарду сте се ви изјаснили да је велелепан.

Пројекат за који сте рекли да је најбољи, сада не ваља.

Коцке за које сте рекли да су камене, сад су ипак бетонске.

Оно за шта сте тврдили да је гранит, испоставља се да је пресвучени бетон.

Оно за што сте рекли да је вечно, потрајало је 10 дана.

Коцке за које сте гарантовали да су најбоље се ваде и окрећу наопачке. Сада нас убеђујете да је најбоље, да то што је до јуче било најбоље, буде наопачке.

На крају је саобраћај поново затворен за грађане, а Весић похваљен за добро обављен посао.

И најважније:

Трг у Шапцу је већи од Трга републике у Београду.

Трг у Шапцу је био јефтинији 20 пута од трга у Београду.

Не 20%. ДВАДЕСЕТ ПУТА. 

Захтевам од Вас, Александре Вучићу, да образложите грађанима Србије: шта тачно Ви и Весић радите са новцем грађана? Докле ћете убеђивати грађане Србије да је домаћинска политика када платите 20 пута скупље од реалне цене?

Како је то само у пројектима које ви радите све скупље него што јесте?

Вама је скупљи и километар аутопута, и трг. Скупља вам је новогодишња јелка и фонтана. Све чега се ви дотакнете је вишеструко скупље од уобичајене цене. 

За мене сте изјавили да уништавам Шабац.

Александе Вучићу,

Ми смо у Шапцу направили трг за 20 пута мање новца него ви у Београду.

Ми у Шапцу смо направили затворени базен за 3 милиона евра, иако је цена таквог базена 5 милиона евра.

Ви сте у Београду купили певајућу фонтану за 1,8 милиона евра иако јој је цена 250.000 евра.

Ми у Шапцу смо уложили милион евра и зато више немамо проблем са поплавама кад пада киша.

Ви сте одлучили да 3 милиона евра пара грађана потрошите на 30 јарбола, које сте решили да позабадате по Београду.

Код нас у Шапцу грађани директно одлуче на шта желе да се потроши око 3 и по милиона евра, а ми као градска администрација то спроведемо.

Ви сте одлучили да 250 милиона евра пара грађана Србије потрошите на фудбалске стадионе. Уз образложење да ће тамо родитељи са децом моћи да поједу виршлу, кокице, сладолед и кикирики.

Александре Вучићу, ја заиста морам да се запитам: ко нормалан потроши 250 милиона евра да би људи могли да једу кокице и кикирики?

Разлика у цени између трга у Шапцу и трга у београду је 9 милиона и 600 хиљада евра.

Колико је километара канализационих мрежа могло да се направи за 9 милиона и 600 хиљада евра?

Колико је обданишта могло да се сагради за 9 милиона и 600 хиљада евра?

Ми у Шапцу домаћински располажемо новцем грађана, водећи рачуна о њиховом интересу. И то чинимо упркос томе што се сваке године, противуставно, кршењем закона о финансирању локалних самоуправа, кршењем закона о буџетском систему, градовима и општинама се дословно отме по 120.000.000 евра. Ово се дешава већ седам година. И то је, Александре Вучићу, Ваша одлука. Само Граду Шапцу је овим системским кршењем закона отето 30.000.000 евра.

Вама је, Александре Вучићу, нормално да су ствари вишеструко скупље од нормалног.

Јер Ви носите исте патике као Тачи, које коштају 500 евра. Више од просечне српске плате.

Ви носите исти сако као Ердоган, који кошта 4359 евра. Више од 10 просечних плата у Србији.

Дакле, Вама је то нормално.

То како Ви живите, након што 5 ваших плата потрошите на само један сако, је ваша ствар.

Но, то како живе грађани, након што се Ви разбацујете њиховим новцем није ваша ствар. Ствар је грађана и закона.

Небојша Зеленовић,

председник Заједно за Србијy

Градоначелник Шапца

Зеленовић: Заједно за Србију одлучила да бојкотује изборе

Објављено 13 септембар 2019

Председништво Заједно за Србију донело је одлуку да странка не учествује на лажним изборима које припрема режим Александра Вучића.

Свесни одговорности за будућност земље, са своје стране смо учинили све што је било у нашој моћи да се дође до услова за слободне и поштене изборе. Имали смо конструктиван и добронамеран приступ и на округлим столовима власти и опозиције на ФПН, и у контактима са представницима међународне заједнице, али Вучић је одлучио да одржавањем лажних избора земљу гурне у дубоку кризу. Он сноси сву одговорност за последице такве одлуке.

Ови Вучићеви избори су лажни избори јер се одржавају у условима злоупотребе свих јавних ресурса у циљу спречавања изражавања слободне воље грађана – од незабележене медијске цензуре и тортуре, функционерске кампање, сумњивих бирачких спискова, преко куповине гласова, нетранспарентног финасирања, до отворених претњи и уцењивања бирача. Ми желимо промену власти на изборима а не на улици. Зато ћемо све своје снаге уложити у борбу за слободне и поштене изборе који се морају одржати најмање 9 месеци након успостављања услова за такве, праве, изборе. То ће се под притиском грађана десити много пре него што Вучић мисли.

Небојша Зеленовић, председник ЗЗС

ТЕХНОЛОГИЈА ВУЧИЋЕВЕ ВЛАДАВИНЕ

Објављено 22 август 2019

Ауторски текст председника Заједно за Србију и председавајућег Савеза за Србију Небојше Зеленовића:

„Када је дошао на власт, дошао је у прилику да своју опсесију за неограниченом моћи и што више новца претвори у кошмар грађана Србије. Проценио је, на жалост исправно, да ће, уколико на почетку владања покаже западу да је спреман да призна Косово, запад бити спреман да дуго, предуго времена толерише његово урушавање демократије,  слободе медија и елементарних европских вредности.“

* * *

Почетком 1991. у федеративној Југославији, републике Словенија и Хрватска проглашавају независност. Према границама нацртаним после Другог светског рата у комунистичкој Југославији велики број Срба не живи у Србији, па Милошевић  лансира политику, или боље речено паролу, „Сви Срби у једној држави“. Испоставило се касније да је једини циљ такве политике био очување голе власти. Почињу оружани сукоби, прво у Словенији а затим почињу сурови ратови у Хрватској и Босни.

Београд. Главни град Југославије и Србије. Седељка у стану у центру града. Позната новинарка, антирежимски и демократски настројена, улази у дебату са једним изразито високим студентом права за кога нико не зна ни ко је ни откуда се он ту појавио. Он заступа ултрадесничарске ставове које у то време у Србији промовише Војислав Шешељ, вођа екстремне Српске радикалне странке (СРС), која ће током читавих ратних деведесетих бити снажна потпора Милошевићу у свим његовим походима. Иако као искусан новинар препознаје  да он апсолутно не верује у оно што говори, младић то тако елоквентно ради да је новинарка запањена. Неколико дана касније она у Скупштини среће Шешеља и каже му – 'упознала сам једног студента који заступа твоје сумануте ставове боље од тебе, а искрено ме је уплашио јер је оставио неодољив утисак да би са истим жаром причао и било шта дуго, односно да ни у шта не верује.' 'Такав ми треба!' – рече јој Шешељ. Тог тренутка почиње политичка каријера Александра Вучића. Биће десна рука Шешељу наредних петнаестак година. Од тог дана до данас он се бави политиком и борбом против политичких неистомишљеника са толиком страшћу и амбицијом која је одмах пресла границу рационалног, и то увек само са једним циљем – власт по сваку цену.

Војислав Шешељ, осуђени ратни злочинац, некада политички идол и политички отац, а данас потчињени сарадник Александра Вучића је доктор права који је факултет завршио за две године, а докторирао на тему "Политичка суштина милитаризма и фашизма". Странку оснива 1991. године, ултра-националистичким говорима у ратом окруженој Србији, екстремним понашањем и изазивањем сукоба, скандала у Скупштини, као и суровом страначком дисциплином која подсећа на милитаристичке и фашистичке организације које је читав живот проучавао и на којима је докторирао. Веома брзо успева да уз свесрдну помоћ Милошевића направи странку број два у Србији, која ће Милошевићу служити за плашење и Европе и демократски оријентисаног грађанства у Србији по принципу – ’ако не желите мене, добићете радикале’.

У таквом окружењу политички расте Александар Вучић, који годинама беспоговорно слуша свог великог вођу. Од њега учи манипулативне пропагандне методе, начин вођења странке, као и агресивно сукобљавање са свим политичким неистомишљеницима. Вучић се од почетка истицао по агресивности већој и од самог Шешеља, па је таквим ангажманом заслужио место министра информисања у Милошевићевој ратној влади. Био је шеф Милошевићеве ратне пропаганде, упамћен по затварању великог броја независних медија и драконским казнама уведеним преко његовог скандалозног закона о информисању. Ове епизоде ће се чак и Вучић накратко постидети, барем декларативно, у периоду када се политички преобратио и постао и неискрени заговорник европских вредности. Министар информисања је био и за време НАТО бомбардовања Југославије 1999., када је заговарајући политику тоталног сукоба са НАТО решио стамбено питање добивши од Владе Србије готово бесплатно  стан од близу 120м2 у најмодернијем и најскупљем београдском кварту док су његови вршњаци гинули на Косову.

*

Након демократских промена 2000. и одласка Милошевића у Хаг, Вучић прелази у опозицију где ће остати наредних 12 година. Активно се бавио екстремистичком политиком и вредно се припремао за тренутак када ће преузети власт и применити све што је научио. У том периоду остаје упечатљив његов, чинило се тада, искрени плач на сахрани Слободана Милошевића док је читао писмо Шешеља из Хага, али и скандалозно скидање табле са именом улице убијеног првог демократског премијера др Зорана Ђинђића.

Жеља за влашћу, моћи и новцем натерали су Вучича да се 2008. јавно одрекне Шешеља, односно да декларативно промени политику за 180 степени. Формално напушта ултрадесничарску идеологију схватајући да са њом никада неће преузети власт. Некадашњи Шешељев неуспешни  кандидат за четничког војводу, постаје лажни демократа и европејаац, а формулу за долазак на власт дефинитивно је уобличио када се међународној заједници заклео да ће прихватити независност Косова, на исти начин као што се пред Шешељем у рано време заклињао ’да треба убити то Мулимана за сваког убијеног Србина’ – без било какве разлике.

*

Када је дошао на власт, дошао је у прилику да своју опсесију за неограниченом моћи и што више новца претвори у кошмар грађана Србије. Проценио је, на жалост исправно, да уколико на почетку владања покаже западу да је спреман да призна Косово, да ће запад бити спреман да дуго, предуго времена толерише његово урушавање демократије, слободе медија и елементарних европских вредности.     

Потписао је Бриселски споразум и добио читаве године на поклон, године у којима је поништено све што је урађено на демократизацији Србије после слома Милошевићевог режима. Тада је у пуној мери дошао до изражаја његов "ментални склоп" – бескрајна понизност према већем и снажнијем, у овом случају према међународној заједници, а са друге стране – агресија  према незаштићеном и немоћнијем, а то су сви противници његове личне власти.

Одмах по потписивању Бриселског споразума креће у процес стављања свих кључних медија под своју директну контролу. Блицкригом спроводи готово потпуну медијску цензуру тако да обичан свет не може да чује другу страну нити било какву критику власти.

Основна полуга медијског мрака је ТВ Пинк, најгледанија комерцијална телевизија у земљи. Власник је контровезни Жељко Митровић, слуга брачног пара Милошевић чији је син уз помоћ Вучићеве власти избегао затвор кад је усмртио колима девојку на пешачком прелазу, док је пијан возио велики џип великом брзином. Раскалашан живот и неколико крупних погрешних пословних потеза довели су га у толике дугове да је једини начин да не банкротира био да постане слуга новог господара.

Друга полуга је жута штампа коју је истовремено, различитим механизмима, ставио под  потпуну контролу – уценама, претњама, полицијом, финансијским изнуривањем, а на крају их је све чак и формално купио јер није хтео да ризикује се једног дана окрену против њега. Од тог тренутка жута стампа фабрикује свакодневно  измишљене афере усмерене против његових политичких противника, спинује догађаје, измишља државне ударе, готово свакодневно најављује безрезервну подршку Путина њему лично у борби за Косово, а повремено и подршку Трампа и дивљење целог света у његовој месијанској улози „спасавања“ Србије.

Истовремено, врши континуирани притисак на преостале медије који му нису у потпуности наклоњени, са захтевом да се укидају емисије и склањају  новинари који имају утицај у јавности, а који су макар благо критички настројени према њему. Слободни  медији се гуше тако што ниједна државна фирма на њима не сме да се рекламира, а приватне фирме су под притиском финансијске полиције уколико се осмеле да плате неки оглас на тим медијима. Јавно се шиканирају новинари који смеју да кажу или напишу било шта што није по његовој вољи.

Шешељ, који је у међувремену постао Вучићев незванични сарадник, у  мају 2018. у ретким тренуцима искрености је изјавио: "Вучић је прочитао све што постоји на тему пропаганде и манипулације јавним мњењем." И то дисциплиновано примењује.

Свима из власти и блискима власти строго је забрањено гостовање у преосталим нережимским медијима, али и учетвовање  представника власти у било каквим дебатама и ТВ дуелима са било киме ко је критички настројен.

Забрањено је изношење у јавност било каквих неслагања или јавна дебата између министара о било ком питању, а улога самих министара у јавности, али и у реалном животу, сведена је на ниво техничког особља које спроводи све његове налоге. Председница Владе је предмет посмеха, нико је не помиње чак ни у кафанским политичким препричавањима, када се све изговара шаптањем директно на ухо због нескривеног страха од Вучићевог прислушкивања.

Креирање  нереалног "позитивног очекивања" код осиромашених грађана је свакодневно. Константно се фабрикују егзактна обећања – „биће просечна плата XXX тад и тад“, „биће та и та страна инвестиција“, „биће тад и тад завршен XXX пројекат“... У 99% случајева то се не обистини, али се затрпава новим обећањима, а нико не сме или нема где да пита зашто обећано није и остварено. Са истим жаром као када је у Милошевићево доба обећавао хлеб за три динара, данас на невероватан начин обећава  производњу летећих аутомобила или обавезно учење кинеског језика у основним школама.

Поред опозиционих полтичара, медијски се линчује сваки интелектуалац или било која јавна личност и спортиста који се усуди да се критички осврне на власт. Механизам је доведен до савршенства – Вучић лично дефинише мету, а онда креће лавина најстрашнијих лажи преко ТВ Пинк и целокупне жуте штампе. Нико није поштеђен, а у једном тренутку мета је био чак и Новак Ђоковић, када је изјавио нешто што му се није допало.

Страначко запошљавање и стварање „ботовске армије“ је вероватно јединствен случај у свету. Свако запослење у републичким и локалним органима власти, у свим државним и парадржавним предузећима из целе земље, одобрава се у једној јединој (страначкој) канцеларији у Београду. Суровост иде дотле да се више стотина хиљада ових људи годинама држи у статусу запослених на одређено време и онда се уцењују продужетком уговора, и то поново на одређено. Ти људи имају радну обавезу да иду на Вучићеве скупове, да прикупљају сигурне односно капиларне гласове, да пишу позитивне коментаре о вођи на интернет порталима и друштвеним мрежама, да блате опозицију и сваког критичара власти. Ови људи немају избора јер немају од чега да живе.

Лажна борба против корупције је једна од основних полуга његове моћи. Када је дошао на власт, та маркетиншка борба се свела на хапсење најбогатијег човека у Србији Мирослава Мишковића, што му је донело раст популарности. Тај човек нити је правоснажно осуђен, нити је било ко након судске пресуде  завршио у затвору због озбиљне корупције. С времена на време, спроведе маркетиншки дириговану акцију борбе против криминала и корупције, похапси неке људе без доказа, они на крају буду пуштени, али он добије оно што је хтео – стварање лажне слике о правди и правичности док се његово лично и страначко окружење нелегално богати као нико у новијој историји. Много више него у време Милошевића.

Нову економску елиту као подршку личној власти Вучић остварује деловањем у два правца. Први је присилна купопродаја успешних малих и средњих предузећа, где се власници приморавају да их продају људима из Вучићевог окружења. Други правац су послови са државом где је апсолутно немогуће да и најмањи посао добије било ко, ко није део режима, односно близак режиму.    

Вучић управља сопственом странком на начин веома сличан вођењу Национал-социјалистичке странке у Немачкој 30-их година. Апсолутно било каква критичка реч је најстрожије забрањена, беспоговорно се слуша вођа и спроводи његова воља која се исказује у агресивној комуникацији, претњама и вређањем чак и најближих сарадника. Циљ је заплашити све и свакога, а и најмања непослушност  се кажњава, укључујући полицијско-судске прогоне и медијско линчовање. Застрашујуће делују телевизијски снимци са седница страначких органа када функционери по петнаест или двадесет минута морају да аплаудирају великом вођи – тога смо се нагледали у светској историји и добро знамо чему је то водило.

Унутар странке постоје регионални страначки координатори који су паралелна власт и управљају свим структурама извршне власти у сваком региону у земљи, а одговорни су само и искључиво вођи. Њима су одговорни и председници општина, и локалне судије и тужиоци, и директори јавних предузећа. Они одређују које фирме ће добијати послове на локалу, они одређују ко ће купити локалне медијие, они застрашују локалне опозиционе активисте...

При странци постоје и посебне криминалне групе које служе како за гвоздену дисциплину унутар странке, тако и за плашење обичног народа, посебно по општинама у унутрашњости. Њихов појавни облик је исти као током рата деведесетих – обријане главе на набилдованим телима, џипови, трговина дрогом, бејзбол палице и оружје. Вучић у потпуности управља и десничарским и навијачким групама које су његова додатна улична снага за застрашивање грађана. Као некадашњи припадник најјаче навијачке организације у земљи, свестан је да скандирање против председника на стадионима у Србији може лако да постане иницијална каписла експлозије општег незадовољства у земљи. Зато је легитимизовао навијачке полукриминогене организације дајући им грађевинске послове и штитећи их од процесуирања њихових кривичних дела. Све то ради само да му не би правили проблеме какве су имали претходници. Заузврат, трибине на стадионима су мирне у односу на власт, а геј параде које су некада те групе спречавале данас се одржавају без икаквих проблема јер вођа од тога има користи у међународним односима.

*

Александар Вучић нема никакву политику, не поштује никакве вредности, било кога или било шта. Његов једини циљ је лична и неограничена власт, а за остварење тог циља не постоје забрањена средства.

Он дневно мења ставове, свесно лаже, манипулише, унижава институције и приватне животе хиљада људи. Његова једина политика су свакодневна истраживања јавног мњења и фокус групе као средство за манипулацију јавношћу. Када му истраживања покажу да треба давати лажна обећања - он то и ради. Када му сугеришу да треба дати изјаву против Америке или Европске уније – он за то ангажује сараднике и таблоиде. Када му се учини продуктивним стварање слике о пријатељству са Русијом – он ангажује све ресурсе да се велича Путин. Када се суочи са растом рејтинга опозиције – он их назива фашистима и издајницима. Када истраживања покажу да се профилише појединац који би га победио на фер изборима – он организује вишемесечни медијски линч тог појединца. Када фокус групе покажу нарастање незадовољства грађана због корупције – он организује фингирања хапшења…

Докле?

_________________

Напомена: Верзија овог ауторског текста на енглеском језику је доступна ОВДЕ.

Please note: English translation of this opinion article is available HERE.

Зеленовић: Доказ да ме прате службе безбедности

Објављено 03 август 2019

Изјава председника ЗЗС Небојше Зеленовића поводом вести објављене на режимском интернет порталу која даје јасан и очигледан доказ да службе безбедности врше надзор над његовим кретањем:

* * *

"Уважени медији, поштовани грађани Србије, 

У петак 2. августа, инернет портал „Embargo“, средство режимске пропаганде под директном контролом Александра Вучића, објавио је фотографије сликане са велике висине које приказују мој одлазак на званичан састанак у амбасади СР Немачке у својству председавајућег Савеза за Србију и градоначелника Шапца. Отишао сам на састанак у амбасаду државе за коју председник Србије годинама говори да је наш узор и велики пријатељ. Уз крајње непримерене коментаре који штете односима две државе, на порталу су објављене фотографије и тачно време мог уласка и изласка из зграде амбасаде. Ово представља јасан и недвосмислен доказ да сам незаконито праћен и прислушкиван од стране режима, као и да су у потпуности истинити наводи лидера Савеза за Србију да се налазимо под константним надзором служби безбедности. Од септембра 2018. године прати се и прислушкује сваки наш разговор, састанак, кретање, а наша безбедност је угрожена. У каквој ми то држави живимо? Ових дана режим потпуно разоткрива своју праву природу и показује да влада најмрачнијим методама полицијске државе у којој је свако ко другачије мисли њихов непријатељ и легитимна мета.

Председниче Вучићу,

У чему је проблем ако сам имао састанак у амбасади Немачке? Ангела Меркел више није Ваш пријатељ, како сте се до недавно самохвалили?

Па, Ви сте годинама уназад обмањивали јавност да ће немачка компанија „Tenis“ уложити милијарде евра у узгој свиња у Србији којима ћемо хранити пола света. Ви сте обмањивали јавност да ће немачки „Мерцедес“ производити аутобусе прво у „ФАП-у“ у Прибоју, а касније сте ничим изазвано придодали и београдски „Икарбус“. До пре неколико недеља обмањивали сте јавност да немачки „Фолксваген“ само што није дошао у Србију и да ћемо постати један од највећих произвођача аутомобила у Европи.

На састанак са немачким партнерима отишао сам да разговарам, између осталог, и о жалосном стању демократије у Србији. Да ли сте и тај разговор снимали и фотографисали, господине председниче? Ваш политички отац Војислав Шешељ јавно је потврдио да сте још као опозиционар, подразумева се нелегалном опремом, прислушкивали бившег председника државе Бориса Тадића, па чак и сопствене сараднике, што је незабележено било где у свету и што је озбиљно кривично дело.

Још једном Вам указујем да је злоупотреба служби безбедности и државних институција у борби против политичких противника веома опасна јер не само да је тешко кривично дело, већ угрожава и темеље демократског поретка и уводи земљу у опасну кризу и сукобе несагледивих размера.

Бићете лично одговорни ако из страха од губитка власти изазовете несрећу у Србији."

Зеленовић: Не можемо се око истине договарати

Објављено 01 август 2019

Отворено писмо Фонду за отворено друштво и представницима Европске уније 

Поводом  округлог стола о изборним условима, који се на Факлутету политичких наука одржао у организацији Фонда за отворено друштво, а коме су присуствовали представници академије, невладиног сектора, власти и опозиције, обраћамо се отвореним писмом организаторима и представницима ЕУ:

Поштовани организатори састанка и представници Европске уније,

Да ли знате шта је демократија?

Да ли знате шта демократија подразумева?

Да ли знате које су основне тековине демократије? 

Од 2012. године ми у Србији губимо демократију сваки дан.  И тако ево већ осму годину.  Ми знамо да је више немамо. И знамо да хоћемо да је вратимо. Нисмо ништа ни бољи ни гори од остатка Европе. Нисмо ништа мање заслужили да живимо као сав нормалан свет.

Све ове године, покушавамо да се изборимо за демократију демократским, цивилизованим и леганим средствима.

Удављени у корупцији и криминалу, удављени у насиљу и агресији владајуће већине, у ситуацији да смо потпуно онемогућени да се бранимо од лавине лажи, клевета и увреда којим нас свакодневно режим Александра Вучића затрпава уз помоћ свих својих медија, провоцирани на улицама где год се макнемо, вређани пред грађанима и нашим породицама, и даље покушавамо да нашу земљу извучемо из насилничке аутократије Александра Вучића - искључиво демократским принципима.

У Србији када организујете протесте - пребиће вас.

У Србији када са доказима укажете на криминалне  радње владајуће већине - прогониће вас по улицама.

У Србији када тражите решење за излаз из политичке и друштвене кризе - блатиће вас, вређати, застрашивати, тући, хапсити.

У Србији, када изразите критику режиму Александра Вучића - пробудићете се као силоватељ, манијак, насилник, лопов, фашиста, издајник, јер ће вас преко ноћи, оркестрирано уништити Вучићеви медији.

Да ли је то демократија?

Фонд за отворено друштво нас је позвао на дијалог са представницима власти о изборним условима. Дијалог је организован на неутралном терену, Факултету политичких наука, јер смо напустили оно што владајућа већина назива парламентом, иако је режим Александра Вучића тамо по свим принципима диктатуре згазио и последњи атом демократије.

Остајући на трагу борбе за нормално друштво демократским принципима, позиву смо се одазвали. Као одговорни људи поштовали смо захтев организатора да састанак буде затворен за јавност и да након састанка не дајемо изјаве за медије.

Министар унутрашњих послова, поносни власник две фалсификоване дипломе (основних и докторских студија), је овај састанак назвао "доказом демократије".

Ви као организатори овог састанка на његову изјаву ћутите.

Представници ЕУ на ову изјаву ћуте.

Поново вас питамо: да ли знате шта је демократија?

Да ли знате да до састанака на тему изборних услова никада не би дошло да постоји демократија?

Да ли ви имате неке своје демократије, које нама у Србији не припадају?

Да ли знате да сте својим ћутањем дали алиби суноврату једног друштва, једне земље, свих њених грађана, остајући неми на чињеницу да се то назива демократијом?

Нама је потпуно јасно да је овај састанак организован као последица најаве  могућег бојкота пирамидалне криминалне организације коју режим назива изборима.

То нису избори.

Ово није демократија.

Поштовали смо принцип тишине после састанка на ваш захтев.

То не значи да ћемо остати неми на вашу тишину.

Поново да вас питамо: да ли знате шта је демократија?

Не можемо се око истине договарати.

Небојша Зеленовић

Председник Заједно за Србију

Београд, 1. август 2019. године

Напредњачки говор мржње све опаснији

Објављено 18 јул 2019

Напредњаци све учесталије посежу за "говором мржње" у Шапцу, указује Савез младих. За врло кратко време шабачки напредњаци изоштрили су говор мржње према неистомишљеницима а посебно према градоначелнику Небојши Зеленовићу.

На самој седници Градске скупштине, у петак, одборник СНС Горан Мијаиловић назвао је градоначелника Зеленовића издајником зато што је ишао на Косово и подржао локалну власт у Пећи, и како је рекао „оне који су убијали нашу децу на Косову“.

Реагујући на овај брутални нецивилизацијски говор мржње Омладина Заједно за Србију у Шапцу указала је да је Зеленовић боравио на Косову у оквиру међународног пројекта за помоћ локалном становништву, и да је конкретно презентован програм субвенција за воћарство које је само у Поцерини омогућило да 600 домаћинстава засаде око хиљаду хектара под јагодама. Такође, локалну власт подржала је Српска листа, као што и у Влади Косова ова листа има два министра.

Уз то, шабачки СНС јавно је објавио адресу Зеленовића и његове породице, што је својеврстан притисак и стављање мете на политичке неистомишљенике. Већ у уторак и Милица Ранковић, одборница и функционерка СНС, на протесту у центру града, назвала је градоначелника Шапца погрдним именима и више пута позивала на његово протеривање из града и државе, заједно са свима који нису припадници њене партије.

Овај говор мржње и искључивости незабележен је у новијој политичкој историји Шапца. Савез младих Шапца осудио је то указујући на Устав где је свако ширење било какве мржње кажњиво. Иначе, Шабац је одувек био културна и толерантна средина, а примера ради то је једини град у Европи који је 1940. године примио више од хиљаду Јевреја које ниједна држава није смела да прихвати. Такође, после погрома у Хрватској 1995. године Шабац је прихватио 30.000 избеглица, и они су овде најсрдачније примљени.

Такође никада овде није сејана верска и национална мржња према римокатолицима или Ромима. Међутим, опет на седници Градске скупштине, које редовно преноси ТВ Шабац, не тако давно одборник СНС Дејан Јовановић рекао је да је градски трг у бојама Драгиња, алудирајући на ромско становништво. Овде вековима постоји шабачка Махала, и никада до сада није испољена било каква мржња према њима.

Оркестрирани напади на градоначелника већ дуже време воде се у Градској скупштини, где шеф одборничке групе СНС Александар Пајић упорно понавља да је Зеленовић осуђен за злоупотребе буџета. С обзиром да је високи државни функционер, помоћник министра просвете, морао би да зна да је осуђен само онај чија је пресуда правоснажна и коју потврди Апелациони суд, што то није у овом случају.

У свему предњачи председник Србије Александар Вучић, који је након два отворена писма које му је упутио градоначелник Зеленовић изјавио „да је то лопужа која има више кривичних пријава него што је он појео супе“. Несхватљиво и недостојно дипломираног правника, а поготово за председника државе. Примера ради овде су разне инспекције послате из Новог Сада пет седмица бесумучно тражиле било какав прекршај које је учинила градска власт. И ништа нису нашли за кривичну пријаву!

Наравно, Шабац је кост у грлу напредњачкој власти, и поред бројних опструкција као што је закидање на трансферним средствима од неколико милиона евра годишње, а до сада око 30 милиона евра, овде су највише у Србији досегнути европски стандарди.

Управо је овде Европска унија уложила више од 30 милиона евра у значајне пројекте. Оно што је и кроз дугу историју показано Шабац је град културе и толеранције. Уосталом и најевропскији српски интелектуалац Станислав Винавер с поносом је говорио да припада Шапцу.

Извор: Данас, 18.07.2019.

Зеленовић: Претње смрћу Видојковићу и Кулачину - најновији доказ озбиљне друштвене кризе у Србији

Објављено 02 јул 2019

Председник Заједно за Србију Небојша Зеленовић најоштрије је осудио претње смрћу упућене Марку Видојковићу и Ненаду Кулачину, ауторима и водитељима емисије „Добар, лош, зао“ на Телевизији Шабац и позвао надлежне органе да најхитније реагују на овај дубоко забрињавајућ акт насиља, идентификују одговорне и адекватно их санкционишу.

„Још једном упозоравам: Србија је огрезла у насиљу. Наше друштво се налази у једној изузетно опасној ситуацији. Претње насиљем независним новинарима, али и било коме другом ко се усуди да искаже мишљење различито од онога што нам говори режим, свакодневница су у Србији, а ствар се све чешће не завршава само на претњама. Само у протеклих седам месеци имали смо преко петнаест случајева правог физичког насиља – пребијања, уништавања имовине и других озбиљних, тешких кривичних дела – са управо оваквим мотивацијама у позадини. Ствар не иде на боље. Ово је озбиљна државна и друштвена криза до које није дошло случајно. Она представља директан резултат дубоких подела међу грађанима на чијем стварању режим Александра Вучића предано ради већ осму годину за редом.“, рекао је Зеленовић.

Вербално и физичко насиље, агресија, одсуство дијалога, подељеност друштва, организоване хајке које воде режимски таблоди и медији према сваком другачијем мишљењу ће имати фаталне последице. Режим није у стању да контролише све оне који су му поверовали да су критички настројени грађани, новинари, јавне личности или политичари "државни непријатељи", "издајници", "плаћеници", "лопови", "фашисти", "олош" и све друго чиме режим систематски етикетира неистомишљенике. Апелујемо и захтевамо да хитно буде отворен дијалог и да кренемо у решавање тешке кризе у којој се као друштво налазимо, закључио је председник Заједно за Србију, Небојша Зеленовић.